Безбедносно-информативна агенцијаSecurity Information Agency

Од образовања Одељења за поверљиве полицијске послове 1899. године до краја Првог светског рата 1918. године

У Србији су цивилни безбедносно-обавештајни послови први пут институционално организовани Законом о допуни и измени устројства Централне државне управе ("Српске новине – Службени дневник Краљевине Србије", број 227 од 8/20. октобра 1899. године). Овим законом, који је усвојен 5/17. октобра 1899. године на заседању Народне скупштине одржане у Нишу, у оквиру Министарства унутрашњих дела формирано је Одељење за поверљиве полицијске послове, са задатком "да се стара за одржавање унутрашњег државног поретка и опште земаљске безбедности".

Делокруг рада овог одељења обухватао је обавештајне и контраобавештајне послове, сузбијање антидржавне пропаганде и хајдучије, супротстављање тероризму, корупцији и др.

За првог начелника 11/23. октобра 1899. године именован је Јован С. Миловановић, оснивач српске стенографије, бивши председник Трговачког суда и члан Апелационог суда у пензији.

Одељење за поверљиве полицијске послове организовано је по угледу на тајне полиције Француске и Аустро-Угарске, а законом је било прописано да Одељење, поред начелника, има секретара и ниже службенике, као и засебну архиву у којој су се, "под нарочитим надзором и старањем начелника", чували "сви акти поверљиве природе". Дужност првог секретара овог одељења обављао је Милан М. Ђорђевић.

Указом краља Александра Обреновића, послови Одељења за поверљиве полицијске послове 1900. године прешли су у надлежност Полицијског одељења при Министарству унутрашњих послова.

Уважавајући значај првог законског уређивања цивилних безбедносно-обавештајних послова у Србији, Безбедносно-информативна агенција обележава 17. октобар као свој дан.