Безбедносно-информативна агенцијаSecurity Information Agency

Период између два светска рата (1918-1941.)

Након завршетка Првог светског рата и стварања нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на основу Уредбе о устројству Министарства унутрашњих дела од 8. маја 1919. године, Одељење за јавну безбедност Министарства унутрашњих дела било је задужено и за обављање цивилних безбедносно-обавештајних послова.

Решењем министра унутрашњих дела од 23. децембра 1920. године, образовано је Одељење за државну заштиту. Према овом решењу, задатак Одељења био је да "прикупља информације, води надзор и предузима све потребне мере противу свију лица, било наших поданика или странаца, који раде противу интегритета наше земље, који врше пропагандистичку акцију у корист ма које друге државе и на штету наших државних интереса и који су или својим ранијим или својим садашњим држањем у томе погледу сумњиви".

Одељење за државну заштиту, на основу Правилника о раду, донетог 10. јануара 1921. године, организационо је подељено на 4 одсека, са укупно 27 пододсека – реферата.

Први одсек се састојао од 5 пододсека: 1. Секретаријат, 2. Архива, 3. Регистратура, 4. Пасоши и кретање путника и 5. Новинарски пододсек.

Други одсек је подељен на 6 пододсека: 1. Комунисти и анархисти, 2. Сумњиви Руси, 3. Агенције за исељавање, 4. Контрола странаца, 5. Удружење и клубови и 6. Страна представништва.

Трећи одсек се делио на 9 пододсека: 1. Талијанска пропаганда, 2. Аустријска и немачка пропаганда, 3. Мађарска пропаганда, 4. Румунска пропаганда, 5. Остали сумњиви странци, 6. Сумњиви грађани Хрватске и Славоније, 7. Сумњиви грађани Словеначке, 8. Сумњиви грађани Војводине и 9. Сумњиви грађани Далмације.

Четврти одсек је имао 7 пододсека: 1. Бугарска пропаганда, 2. Арнаутска пропаганда, 3. Муслиманска пропаганда, 4. Грчка пропаганда, 5. Сумњиви грађани из Србије, 6. Сумњиви грађани из Босне и 7. Сумњиви грађани из Црне Горе.

Делокруг рада Одељења државне заштите детаљно је регулисан доношењем Упута за сузбијање антидржавне пропаганде и стране шпијунаже од 26. новембра 1923. године. Овим актом утврђена је надлежност Одељења за обавештајне и контраобавештајне полицијске послове, контролу, безбедност и вођење евиденције о странцима, регулисање питања исељеника и репатријацију, послове сузбијања антидржавне пропаганде, контролу страних војних бегунаца, надзор и контролу рада удружења и одржавања зборова и манифестација и друге послове, о чему је вођена и одговарајућа евиденција. Такође, Одељење је имало обавезу припреме нових законских предлога чији би основни циљ био заштита државе.

Након укидања Видовданског устава и распуштања парламента 6. јануара 1929. године, те формирања владе на челу са Петром Живковићем, уследило је доношење читавог низа закона и уредби о реформи државне администрације.

Законом о унутрашњој управи од 19. јуна 1929. године и Уредбом о уређењу Министарства унутрашњих послова од 25. јула 1929. године, Одељење за државну заштиту постало је Прво одељење у оквиру Министарства унутрашњих послова. Одељење је организационо подељено на 2 одсека (Први одсек – за сузбијање унутрашње антидржавне и разорне пропаганде и акције са обавештајном службом и Други одсек – за сузбијање спољашње антидржавне пропаганде и акције са обавештајном службом и 3 реферата (Реферат за полицијски надзор над странцима и путничким саобраћајем, Административни реферат и Реферат за штампу).

Одељење за државну заштиту било је на овај начин организовано све до окупације Краљевине Југославије априла 1941. године.