Безбедносно-информативна агенцијаSecurity Information Agency

Други светски рат(1941-1945.)

Након априлског рата и потписивања капитулације 17. априла 1941. године, Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије наставило је да делује у оквиру Владе у емиграцији.

Обавештајна служба избегличке владе наставила је рад у оквиру изасланстава у савезничким и неутралним земљама, које им нису отказале гостопримство. Рад је био усмерен на одржавање везе са земљом и достављање новчане помоћи Покрету Драже Михаиловића, као и на спровођење обавештајних активности према посланству самозване Независне Државе Хрватске у Мадриду.

Један од организатора обавештајне службе Владе у емиграцији био је Владета Милићевић, који је од августа 1943. године до маја 1944. године обављао и дужност министра унутрашњих послова. Он је након рата наставио да се бави обавештајним активностима у корист краља Петра II Карађорђевића, да би се 1966. године вратио из емиграције у земљу.

О самог почетка Другог светског рата и формирања партизанског покрета, основани су народноослободилачки одбори (НОО), као управна тела у оквиру којих су постојали и органи задужени за ред и безбедност на одређеним територијама. На саветовању у Столицама код Крупња 26. септембра 1941. године, створене су прве обавештајне и контраобавештајне службе, утврђен је систем организације и веза ових органа, а крајем октобра 1941. године именовани су први обавештајни (информативни) официри у штабовима партизанских одреда.

Средином септембра 1943. године, у Јајцу је при Врховном штабу Народноослободилачке војске Југославије и партизанских одреда Југославије формиран Одсек за заштиту народа, са задатком да обједини обавештајни и контраобавештајни рад и да организује обавештајну службу (организовани су и курсеви усавршавања).

Одсек је 13. маја 1944. године прерастао у Одељење за заштиту народа (ОЗН) при Повереништву за народну одбрану Националног комитета ослобођења Југославије.

Београдским споразумом, који су потписали Јосип Броз Тито и председник Краљевске владе Иван Шубашић, 1. новембра 1944. године, признат је међународноправни континуитет Југославије. Указом краљевских намесника, а на предлог Председништва АВНОЈ, 7. марта 1945. године формирана је нова заједничка влада – Привремена влада Демократске Федеративне Југославије.