Безбедносно-информативна агенцијаSecurity Information Agency

Период од 1945. до 2002. године

Одељење за заштиту народа (ОЗН) организовано је 13. маја 1944. године као централна контраобавештајна и обавештајна служба при Повереништву за народну одбрану Националног комитета ослобођења Југославије, на војном принципу. Оперативну јединицу ОЗН представљао је Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ), који је формиран 15. августа 1944. године.

Делокруг рада ОЗН обухватао је обавештајне послове према иностранству и неослобођеној територији, послове контраобавештајне заштите ослобођене територије и контраобавештајни рад у војсци. ОЗН је био организационо подељен на 6 одсека: Први одсек – обавештајни, Други одсек – контраобавештајна служба на ослобођеној територији, Трећи одсек – контраобавештајна служба у војсци, Четврти одсек – за статистику и технику, Пети одсек – за откривање и супротстављање деловању страних служби (од јануара 1945.) и Шести одсек – за контраобавештајну заштиту саобраћајних објеката и установа у земљи (од априла 1945. године).

Одељење за заштиту народа за Србију основано је јуна 1944. године, а августа исте године образована су и одељења за Војводину и Косово и Метохију.

Такође, октобра 1944. године формирано је посебно одељење ОЗН за град Београд, које је било директно подређенo ОЗН у Министарству народне одбране Демократске Федеративне Југославије.

Након доношења Устава Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) 31. јануара 1946. године, извршена је реорганизација органа власти и државне управе, на основу које је део ОЗН прешао из Министарства народне одбране у састав Министарства унутрашњих послова.

На крају тог процеса, марта 1946. године, од I, II, V и VI одсека ОЗН, као и делова IV одсека ОЗН (Радио-центар и група за шифру) формирана је Управа државне безбедности (УДБ).

УДБ је био стриктно централизованo организован и обухватао је: УДБ у МУП ФНРЈ, органе УДБ на нивоу републичких министарстава и опуномоћства УДБ за срезове. Припадницима УДБ су од јула 1952. године уведена цивилна звања.

Делокруг рада УДБ обухватао је "организовање службе, предузимање мера и вршење управних радњи у циљу спречавања и откривања делатности усмерених на подривање и рушење Уставом утврђених основа економског, политичког и правног уређења, као и прикупљање обавештења која би имала такву сврху".

УДБ је организационо био подељен на 8 одељења: 1. Обавештајно одељење, 2. Политичко одељење (сузбијање делатности унутрашњег непријатеља), 3. Контраобавештајно одељење, 4. Послови везе и евиденције, 5. Служба за материјално-техничко обезбеђење и финансијско пословање, 6. Контраобавештајна заштита највиших државних и партијских руководилаца, 7. Криптографска заштита тајних порука и 8. Кадровско одељење.

После Брионског пленума, јула 1966. године, извршена је реорганизација УДБ. Доношењем Основног закона о унутрашњим пословима, формирана је Служба државне безбедности (СДБ) у оквиру Савезног секретаријата за унутрашње послове (ССУП). Послови државне безбедности су децентрализовани и пренети на новоформиране републичке и покрајинске службе државне безбедности, које су припадале републичким, односно покрајинским секретаријатима унутрашњих послова, а ССУП је њихов рад усмеравао, координирао и усклађивао.

Након распада СФРЈ, у Републици Србији је у оквиру Министарства унутрашњих послова, априла 1992. године, формиран Ресор државне безбедности Републике Србије, на основу Закона о унутрашњим пословима и Уредбе о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних места у министарствима и посебним организацијама из 1991. године.

Ресор државне безбедности је престао са радом 2002. године, доношењем Закона о Безбедносно-информативној агенцији.

Безбедносно-информативна агенција је формирана 27. јула 2002. године ступањем на снагу Закона о Безбедносно-информативној агенцији. Овим законом су, по први пут у савременој српској историји, цивилни безбедносно-обавештајни послови издвојени из Министарства унутрашњих послова.