Bezbednosno-informativna agencija Security Information Agency

Srednjevekovna Srbija

Državno ustrojstvo srednjevekovne Srbije bilo je regulisano običajnim zakonima, hrisovuljama (poveljama), kao i prevodima vizantijskih građanskih i crkvenih zakona. Prve poznate pisane povelje srpske srednjevekovne države datiraju iz XII veka.

Najpoznatiji pisani izvor koji se odnosi na razvoj bezbednosno-obaveštajnih struktura na teritoriji srednjevekovne Srbije datira iz perioda vladavine cara Stefana Dušana Nemanjića (oko 1308. do 1355. godine). Tada je usvojen "Zakon blagovernoga cara Stefana", tzv. Dušanov zakonik, kao najznačajniji pravni akt tog vremena, koji ima važno mesto u istorijskom razvoju srpskog prava, organizaciji države i regulisanju društvenih odnosa.

Prvi deo ovog zakonika (do 135. člana) donet je na državnom saboru u Skoplju, na Spasovdan 21. maja 1349. godine. Drugi deo (do 201. člana) kodifikovan je na državnom saboru u Seru 1354. godine, u obliku novela.

Prema Dušanovom zakoniku, jedan od glavnih nosilaca poslova koji bi se danas mogli poistovetiti sa policijskim i bezbednosno-obaveštajnim poslovima bio je kefalija (ćefalija, kepalija). Kefalija je bio gradski poglavar, upravnik župe i knez u gradu, a obavljao je vojne i civilne poslove. Sa svojim pomoćnicima, održavao je red i poredak, obezbeđivao poštovanje zakona, izdavao naredbe u vezi sa održavanjem reda, prinudno izvršavao sudske odluke, postavljao straže na putevima u cilju bezbednosti putnika, štitio imovinu, vodio istrage i utvrđivao činjenično stanje, hapsio i zatvarao osumnjičene u cilju njihove predaje sudu, a ponekad ih i lično kažnjavao. Za sve prekršaje kojima se narušava uspostavljeni poredak i remeti mir, kefalija je imao pravo da izriče kazne.

U okviru vojnih i mešovitih vojno-policijskih nadležnosti, kefalija se starao o održavanju gradskih utvrđenja, a u slučaju ratne opasnosti određivao je opštu obavezu za sve žitelje – obavezu čuvanja, stražarenja u gradovima i na drumovima ("gradobljudenije"), koja je nesporno bila jedna od značajnijih odbrambenih i bezbednosnih mera.

U vreme cara Dušana postojao je razvijen sistem obaveštajnog delovanja, u prvom redu preko vlastele u pograničnim oblastima (vlastelini krajišnici), ali i preko uhoda (uhode su odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu 1330. godine i detaljno su ispitale raspored snaga turske vojske u Kosovskom boju 1389. godine). U to vreme, veliki značaj pridavan je i borbi protiv neprijateljskih uhoda (kontrašpijunaži).