Bezbednosno-informativna agencijaSecurity Information Agency

Pristup informacijama od javnog značaja

Informacije sadržane u nekom dokumentu u posedu Agencije, koje su nastale u radu ili u vezi sa radom i koje nisu na osnovu zakona i drugih propisa donetih na osnovu zakona označene tajnim, mogu se učiniti dostupnim na osnovu zahteva za pristup informacijama. Takođe, informacije koje su zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona određene za tajne, mogu se nakon odluke direktora Agencije, kojom se opoziva tajnost podataka, učiniti dostupnim javnosti ako u konkretnom slučaju interes javnosti da zna preteže nad interesom zaštite tajnosti podatka, odnosno pristup informaciji ne bi prouzrokovao teške pravne ili druge posledice po interes zaštićene zakonom, ugrozio bezbednosni, ekonomski ili odbrambeni interesi od posebnog značaja za Republiku Srbiju ili proizveo štetne posledice po obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije.

Naime, članom 11. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS” br. 42/2002 i 111/2009), predviđeno je da o poslovima iz svoje nadležnosti Agencija obrađuje, čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju, o čemu vodi odgovarajuće evidencije.

Takođe, prema odredbama Zakona o tajnosti podataka, Agencija ima obavezu da preduzme opšte i posebne mere zaštite tajnosti podataka i dokumenata u svom posedu od neovlašćenog otkrivanja, davanja, menjanja i korišćenja, kao i od krađe, gubitka ili uništavanja.

Pristup informacijama može biti uskraćen ili ograničen u vezi sa sledećim vrstama informacija i iz sledećih razloga:

  • Kada se zahtev odnosi na neki podatak koji je ovlašćeno lice Agencije, u skladu sa zakonom, označilo određenim stepenom tajnosti, Agencija može uskratiti pristup takvom podatku, na osnovu odredaba člana 9. t. 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ako su ispunjeni i materijalni uslovi za to u pogledu mogućnosti nastupanja teških pravnih ili drugih posledica po interese koji pretežu nad interesom za pristup informacijama, kao što su:
    • odbrana zemlje, nacionalna ili javna bezbednost, međunarodni odnosi (član. 9. st. 1. tač. 3);
    • sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa (član 9. st. 1. tač. 4);
    • sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, odnosno sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, vođenje kojeg drugog pravno uređenog postupka, fer postupanje i pravično suđenje (član 9. st. 1. tač. 2);
    • život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica (član 9. st. 1. tač. 1);
  • Zahtev za pristup informaciji može biti delimično ili potpuno odbijen i na osnovu člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ako bi se time povredilo pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, kao što su:
    • Podaci o ličnosti lica koja se pominju u dokumentu i na koja se tražena informacija lično odnosi.
    • Lični podaci pripadnika Agencije (matični broj, datum rođenja, kućna adresa i broj telefona, nacionalnost, podaci o zdravstvenom stanju, socijalnom statusu i sl).
    • Podaci o isplatama iz budžeta – broj računa u banci, matični broj, adresa stanovanja.
  • Takođe, zahtev za pristup informaciji može biti delimično ili potpuno odbijen u slučaju zloupotrebe prava na pristup informacijama (član 13).

Informacije o podnošenju zahteva za pristup informacijama

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u dokumentu koji je u posedu Agencije, koje su rezultat rada ili su u vezi sa radom Agencije, može se podneti Agenciji na neki od sledećih načina:

  • u pisanoj formi na poštansku adresu: „Bezbednosno-informativna agencija, Beograd, Ulica kraljice Ane bb” ili predajom na prijemnoj pisarnici;
  • elektronskom poštom, na adresu kabinet@bia.gov.rs;
  • usmeno, na zapisnik u sedištu Agencije, između 9 i 16 časova, radnim danima;
  • faksom, na broj 011/3671-720.

Prema odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja:

  • Zahtev mora da sadrži ime ili naziv podnosioca zahteva, adresu podnosioca zahteva i što precizniji opis informacije koja se traži.
  • U zahtevu se ne mora navesti razlog traženja informacije.
  • Zahtevom se može tražiti: obaveštenje o tome da li organ poseduje informaciju, obaveštenje o tome da li je informacija inače dostupna, uvid u dokument koji sadrži informaciju i dostavljanje kopije dokumenta na kojem se informacija nalazi.
  • U vezi sa ostvarivanjem ovog prava, organ može da naplati samo troškove umnožavanja i upućivanja kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju, u skladu sa Uredbom i Troškovnikom koji je utvrdila Vlada, a ne i druge eventualne troškove koje organ ima u vezi sa postupanjem po zahtevu. Međutim, Agencija u dosadašnjoj praksi nije naplaćivala ni troškove umnožavanja, ni troškove upućivanja traženih dokumenata.
  • Agencija je dužna da postupi po zahtevu bez odlaganja, a najduže u roku od 48 sati, 15 dana ili do 40 dana, u zavisnosti od vrste tražene informacije. Obaveza da se informacija dostavi „bez odlaganja”, a najkasnije u roku od 48 sati, postoji kada se radi o informaciji koja se odnosi na pitanja od značaja za život i zdravlje ljudi. Sve druge informacije Agencija će dati u roku od 15 dana. Izuzetno, kada nije moguće zahtevu udovoljiti u roku od 15 dana, Agencija će o tome obavestiti tražioca u roku od sedam dana od prijema zahteva i ujedno će tražioca obavestiti u kojem roku će udovoljiti zahtevu. Taj dodatni rok ne može da bude duži od 40 dana.
  • Agencija je obavezna da ili omogući pristup informaciji ili da donese rešenje kojim će zahtev u potpunosti ili delimično odbiti iz razloga koji su određeni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
  • U slučaju da se donese rešenje kojim se zahtev odbija, odnosno da se u navedenim rokovima ne donese takvo rešenje ili se ne udovolji zahtevu, podnosilac zahteva ima pravo da podnese žalbu Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja ili drugog akta, odnosno od isteka roka u kome je trebalo postupiti po zahtevu.
  • Podnosilac zahteva ima pravo da podnese žalbu Povereniku kojim se njegov zahtev odbacuje kao neuredan, u roku od 15 dana od dana dostavljanja zaključka.

Obrasci

Popunjene obrasce možete poslati na kabinet@bia.gov.rs