БИА - саопштење за јавност - поводом текста објављеног 08.06.2010. године у дневним новинама "Блиц"

Безбедносно-информативна агнеција (у даљем тексту БИА) изражава жаљење и чуђење поводом написа у дневним новинама "Блиц" од 08.06.2010. године, под насловом "БИА хоће да прати све наше разговоре". Поменути чланак указује на најмање две неприхватљиве чињенице:

1. замену теза;
2. непознавање материје о којој је реч.

Наиме, када је y питању Предлог новог Закона о електронским комуникацијама, одредбе које уређују питање приступа задржаним, статистичким подацима о оствареним електронским комуникацијама, без увида у садржај комуникације, у потпуности подржавају постојећи правни режим у овој области (видети: Закон о ВИА, Закон о ВБА и ВОА и Закон о полицији), који је у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквих нових решења у Предлогу Закона која би давала већа овлашћења надлежним органима у том погледу од постојећих, а не може их ни бити, с обзиром да се новим правним актом исте снаге (закон) не могу мењати одредбе важећих закона, који су системски у тој области, тим пре што се Предлог Закона о електронским комуникацијама не бави и не може се бавити делокругом рада, пословима и овлашћењима служби безбедности и полиције.

Решење у Предлогу Закона у погледу приступа задржаним подацима је врло прецизно и предвиђа могућност приступа по два основа, у зависности од сврхе приступа:

1. када су статистички подаци (задржани подаци) потребни за вођење кривичног поступка, њима се приступа искључиво на основу захтева (одлуке) надлежног истражног судије, да би се могли користити као доказ у кривичном поступку;
2. у превентивне сврхе, ради спречавања наступања претњи безбедности Републике Србије, у ком случају наведене позитивне правне норме предвиђају, као довољан основ, одлуку руководиоца службе безбедности, односно МУП.

Актуелно решење у Републици Србији је истоветно решењима у многим државама ЕУ са развијеним безбедносним системима, рецимо у Немачкој, али и у државама региона (погледати упоредна решења држава чланица ЕУ).

Истине ради, дозволите да истакнемо још неколико чињеница:

БИА није једини државни орган који има овлашћење приступа задржаним подацима · чак није ни орган који ту могућност највише користи у нашој земљи (питати шта о томе мисле ВБА или Управа криминалистичке полиције МУП).

Уставни суд није оцењивао са становишта уставности одредбе важећег Закона о телекомуникацијама y погледу приступа задржаним, статистичким подацима без одлуке суда, већ одредбу о могућности пресретања електронских комуникација са увидом у њихов садржај.

За неупућене, у Републици Србији постоји тело на националном нивоу, надлежно за надзор над спровођењем Закона о тајности података и зове се Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података (видети Закон о тајности података).

БИА није учествовала у писању текста Нацрта Закона о електронским комуникацијама, већ они који га данас критикују (погледати састав радне групе на сајту Министарства за телекомуникације и информационо друштво).

БИА јесте. као посебна организација, доставила мишљење на текст Нацрта, због тога што је то њено право и законска обавеза као заинтересованог органа (видети Закон о државној управи и др.).

Право на безбедност појединца, грађанина је такође право гарантовано Уставом и обавеза је државе да то право обезбеди својим грађанима (погледати Устав).