Душан Попов
Душан „Душко“ Попов (Тител, 10. јул 1912 — Опио, 10. август 1981) једна је од највећих обавештајних и шпијунских личности Другог светског рата. Рођен је у Тителу, у богатој српској породици која је живела у Дубровнику. У драматичним годинама европске историје постао је обавештајац, троструки агент који је радио у тајној групи двоструких агената «Комитет Х» британског MI6, али и за Другу управу генералштаба Југословенске војске. У време својих операција током рата, користио је као заштиту идентитет дипломатских службеника југословенских амбасада. Због свог особеног стила обавештајног рада, сматрају га узором за култни жанровски лик масовне културе, Џемса Бонда, иако је сам Попов одбацио ова поређења тврдећи да обавештајац попут филмског Џемса Бонда у реалном свету не би опстао ни 48 часова.
Имао је тајно (кодно) име Трицикл (енгл. Tricycle), а тако се истовремено називала и шпијунска мрежа у коју је он био укључен. Њу су чинили бројни британско – немачки „дупли агенти“ који су обавили бројне обавештајне преваре и довели у заблуду нацистичко вођство у одлучујућим и преломним тренуцима Другог светског рата. Његов командир био је Ивен Монтегју, а командант Џон Мастерман. Душко Попов је имао своју групу југословенских дуплих агената у којој је био и његов брат Иво.
Неки од његових највећих обавештајних подухвата укључују рано упозорење за напад на америчку луку Перл Харбор и операција „Фортитјуд“. Упозорење за јапански напад на Перл Харбор постало је тема великих расправа, након што су Џон Мастерман и Душко Попов објавили своје књиге о деловању.
Месецима пре него што је операција „Оверлорд“ довела до тога да савезници освоје мостобран у Европи коју су окупирали Немци, операција „Фортитjуд“, тајна обавештајна мисија чији је циљ био да се Немци преваре да инвазија долази негде другде, драматично је променила шансе у корист савезника. Попов је успео да убеди Немце да ће се инвазија извршити код Калеа или у Норвешкој. Када је последњи пут одлетео за Лисабон, Попов је однео планове о инвазији са лажним подацима о броју и размештају савезничких војника. Британска обавештајна служба је 9. марта 1944. пресрела немачку поруку у којој су информације које је донео Попов оцењене поузданим.
После рата, енергичан и пун ентузијазма за перспективу стварања нове Европе која се дизала из рушевина, укључио се у стварање Европске заједнице и постао је 1948. први генерални секретар Европског покрета, снажне групе основане да промовише европско уједињење, а која постоји и делује и данас.
Током пословног пута у Стокхолму, упознао је Швеђанку, Џил Џонсон с којом се венчао 14. јуна 1962. у Опију. Преминуо је 10. августа 1981. у 69. години.
Поповљев биограф Лари Лофтис написао је о Душку Попову: «Реч шпијун носи са собом извесну пежоративну конотацију. Војници служе с патриотизмом и храброшћу. Адмирали воде са бриљантношћу и небеском мудрошћу. Фелдмаршали и генерали нападају храбро и делују, као што је Ромел доказао, у складу са етичким кодексом понашања. Шпијуни, с друге стране, напредују између сенки обмане и преваре. Шпијуни лажу некажњено и лажу са непријатељем. Варају без савести и убијају без признања. Како је један обавештајни официр рекао, он „мора бити спреман да буде зликовац, да буде суров и непоштен у једној улози, док је искрен и толерантан у другој. Друго, мора бити, или покушати да буде, добар шоумен“. Као нико други, Душко Попов је рођен за ту улогу. Подједнако је могао и носио све маске: зликовца и хероја, убице и љубавника, преваранта и патриоте».
